Odgovori na najčešća pitanja pacijenata.

Vrlo retko. Krvarenje desni je znak da postoji upala. Ponekad se može desiti da se ona privremeno smiri, pa pacijent stekne utisak da je problem prošao sam od sebe. U stvarnosti, uzrok upale je i dalje prisutan, a infekcija nastavlja da tinja. Sredstva za ispiranje usta ponekad mogu privremeno da ublaže simptome, ali ne otklanjaju razlog zbog koga je došlo do krvarenja. Zato je odgovor najčešće jednostavan: ne. Krvarenje desni ne treba ignorisati, već otkriti njegov uzrok i lečiti ga.

Ne postoje naučni dokazi da se parodontopatija direktno nasleđuje. Ono što može biti nasledno jeste veća sklonost ka razvoju bolesti. Genetika može uticati na sastav pljuvačke, imunski odgovor organizma ili sklonost ka razvoju određenih bakterija. Ali sama parodontopatija ne može da nastane bez zubnog plaka. To znači da, bez obzira na genetsku predispoziciju, pravilna oralna higijena ostaje najvažniji faktor u sprečavanju bolesti.

Upravo je to jedna od najvećih zamki ove bolesti. Parodontopatija najčešće ne boli, zbog toga mnogi pacijenti ne primete da se nešto dešava sve dok bolest već ne uznapreduje. Bol se javlja samo u pojedinim akutnim stanjima, kada nastane apsces ili izražena infekcija. Zato su krvarenje desni, neprijatan zadah, povlačenje desni ili klaćenje zuba mnogo važniji znaci upozorenja nego sam bol. Problem kod parodontopatije je upravo to što ne boli.

Ne. Klaćenje zuba ne znači automatski da je zub za vađenje. Sve zavisi od toga koliko je zub pokretan, šta je dovelo do tog stanja i koliko je potporno tkivo očuvano. Kod manje pokretljivosti često postoje načini da se zub stabilizuje i sačuva. Zato nikada ne donosimo odluku napamet. Prvo je potrebno uraditi pregled, proceniti stanje i tek onda predložiti najbolje rešenje.

Ne. Povlačenje desni ne mora uvek da bude posledica parodontopatije. Postoje i druga stanja, poput gingivalnih recesija, kod kojih se desni povlače, a da pritom ne postoji parodontopatija. Zato je važno da se postavi tačna dijagnoza pre nego što se započne bilo kakvo lečenje.

Dva puta godišnje. To važi za sve, bez obzira na to da li imaju zdrave desni ili boluju od parodontopatije. Kod pacijenata sa parodontopatijom, kontrola i uklanjanje kamenca najčešće su potrebni tri do četiri puta godišnje, u zavisnosti od težine oboljenja. Redovno uklanjanje kamenca nije samo estetska procedura. To je jedan od najvažnijih načina da se očuvaju zdravlje desni i zdravlje zuba.

Sada. Ne treba čekati da nešto zaboli da biste došli kod stomatologa. Redovni pregledi dva puta godišnje omogućavaju da se eventualni problemi otkriju na vreme, kada su lečenje i oporavak jednostavniji. Najlepši pregled je onaj posle koga vam možemo reći da je sa vašim zubima i desnima sve u redu.

Parodontopatija je hronično oboljenje i zahteva doživotnu brigu. To ne znači da ćete ceo život biti na lečenju. To znači da, kada bolest stavimo pod kontrolu, važno je da se ona tako i održi. Redovne kontrole, dobra oralna higijena i profesionalno uklanjanje kamenca najbolji su način da se sačuvaju zubi i spreči ponovno napredovanje bolesti.

Ne. Gingivalne recesije ne mogu se vratiti u prvobitni položaj pomoću različitih gelova, ulja, masaža ili drugih preparata koji se reklamiraju u tu svrhu. Kada se desni povuku i koren zuba ostane ogoljen, jedini način da se one vrate na svoj prirodni položaj jeste odgovarajuća hirurška terapija, pod uslovom da za nju postoje odgovarajuće indikacije. Važno je naglasiti da nije svaka gingivalna recesija pogodna za hirurško lečenje. Odluka o terapiji donosi se nakon detaljnog pregleda i procene, jer uspeh zavisi od više faktora, uključujući uzrok nastanka recesije, količinu preostalog potpornog tkiva i opšte stanje desni. Upravo zato je stručna dijagnostika prvi i najvažniji korak u izboru odgovarajuće terapije.

Ne. Hirurška terapija parodontopatije izvodi se u lokalnoj anesteziji, tako da pacijent tokom zahvata ne oseća bol. Tokom intervencije može da oseti blag pritisak ili zatezanje tkiva, što je potpuno očekivano, ali ne i bol. Trajanje intervencije zavisi od broja zuba koji se operišu i obima zahvata. Ali ni kada se operiše maksimalan broj zuba u obe vilice, zahvat ne traje duže od dva sata. Nakon intervencije moguće je da se jave blaga osetljivost i blag otok, što predstavlja očekivani deo procesa zarastanja i uspešno se kontroliše propisanom terapijom i pridržavanjem postoperativnih uputstava. Na osnovu našeg iskustva, najveći broj pacijenata oseća blagu nelagodnost samo tokom prvog dana, koja se uspešno kontroliše uobičajenim analgeticima. Već narednog dana većina pacijenata nema značajnije tegobe i uglavnom je svesna samo prisustva konaca. Upravo zato nam pacijenti nakon završene terapije vrlo često kažu da je oporavak bio mnogo lakši nego što su očekivali.

Oporavak nakon hirurške terapije parodontopatije u najvećem broju slučajeva protiče vrlo brzo i bez većih tegoba. Prvog dana nakon intervencije moguće je da se jave blaga nelagodnost i blag bol, koji se uspešno kontrolišu analgeticima. Pacijenti se gotovo odmah vraćaju svojim uobičajenim svakodnevnim aktivnostima, uz preporuku da tokom prvih sedam dana izbegavaju teže fizičke napore i intenzivne treninge. Blaga osetljivost predstavlja očekivanu reakciju nakon intervencije. Otok se može javiti, ali u najvećem broju slučajeva izostaje ili je veoma blag i povlači se u narednim danima. Konci se uklanjaju sedam dana nakon intervencije. Tokom tog perioda preporučuje se mekša ishrana, odnosno hrana koja neće mehanički iritirati operisano područje ili oštetiti konce. To ne znači da je potrebno konzumirati isključivo kašastu hranu, već samo izbegavati tvrdu i oštru hranu. Pravilna oralna higijena predstavlja važan deo uspešnog oporavka. Tokom prvih sedam dana preporučuje se korišćenje ultra soft četkice za zube, kojom se zubi i desni nežno održavaju čistima. U tom periodu ne koriste se interdentalne četkice, zubni konac, oralni irigator (Waterpik), niti agresivna sredstva za ispiranje usta. Takođe, ne preporučuje se ispiranje ili intenzivno mućkanje usta bilo kojim rastvorima, niti primena različitih kućnih preparata, poput sode bikarbone. Dovoljno je pridržavati se postoperativnih uputstava koja ćete dobiti nakon intervencije. Naše iskustvo pokazuje da se gotovo svi pacijenti vrlo brzo vraćaju svojim svakodnevnim obavezama uz poštovanje ovih jednostavnih preporuka.

Ne. Implanti su izvanredno rešenje kada prirodan zub više nije moguće sačuvati, ali zdrav prirodan zub uvek ima prednost. Naš cilj je da sačuvamo vaš zub kad god je to moguće. Implant preporučujemo onda kada je to najbolje rešenje za vaše zdravlje i dugoročnu stabilnost.

To se dešava veoma retko. Savremeni implanti izrađeni su od biokompatibilnih materijala čija je pouzdanost potvrđena višedecenijskom kliničkom primenom. Postoje retke situacije u kojima implant ne ostvari očekivanu integraciju sa kosti. Upravo zato pažljivo planiramo terapiju, procenjujemo stanje kosti i pratimo pacijenta i nakon ugradnje implantata.

Ne. Ugradnja implanta izvodi se u lokalnoj anesteziji i sama intervencija je bezbolna. Nakon zahvata moguća je blaga osetljivost, otok ili nelagodnost tokom nekoliko dana, što su očekivane reakcije posle svake hirurške intervencije. Većina pacijenata se prijatno iznenadi koliko je sam oporavak lakši nego što su očekivali.

Da, ali tek kada je parodontopatija pod kontrolom. Implanti se ugrađuju u zdravu kost i zdrava okolna tkiva. Ukoliko postoji aktivna infekcija, najpre je lečimo, a tek nakon toga planiramo implantološku terapiju. Tako stvaramo najbolje uslove da implant dugoročno bude stabilan i uspešan.

Zavisi od terapije. Kod manjih intervencija to je ponekad moguće. Međutim, složenije protetske rehabilitacije zahtevaju više faza, jer svaki korak ima svoju ulogu u postizanju stabilnog i dugotrajnog rezultata. Ne žurimo kada znamo da će malo više vremena doneti bolji rezultat.

Period navikavanja je potpuno normalan. Novi zubi, mostovi ili proteze predstavljaju promenu na koju organizmu treba vremena da se navikne. U početku govor, žvakanje ili položaj jezika mogu delovati malo drugačije. Neko se navikne za nekoliko dana, nekome je potrebno malo više vremena. To nije znak da nešto nije u redu, već je prirodan proces prilagođavanja.

One su dugotrajno, ali ne i doživotno rešenje. Koliko će trajati zavisi od više faktora: kvaliteta izrade, stanja okolnih tkiva, redovnih kontrola i, pre svega, načina na koji ih održavate. Dobro urađen rad, uz dobru higijenu i redovne kontrole, može uspešno da služi dugi niz godina.

Da. I to je jedna od najčešćih zabluda. Mnogi misle da krunice, mostovi ili implanti više ne zahtevaju posebnu negu, jer su „veštački“. Istina je upravo suprotna. Oni zahtevaju pažljivu i redovnu oralnu higijenu, kao i kontrolne preglede, kako bi i sami radovi i tkiva koja ih okružuju ostali zdravi. Ponekad i češće nego kod prirodnih zuba.

Metalokeramička krunica sastoji se od metalne osnove preko koje se nanosi sloj keramike, čime se postiže funkcionalnost, ali ne i dobar estetski izgled zuba. Bezmetalna krunica izrađena je od savremenih keramičkih materijala bez metalne osnove. Zahvaljujući svojim optičkim karakteristikama, omogućava izuzetno prirodan izgled zuba i predstavlja estetski superiornije rešenje, posebno u regiji prednjih zuba. To, međutim, ne znači da se metalokeramičkom krunicom ne može postići dobar rezultat. Obe vrste krunica imaju svoje indikacije, a izbor zavisi od položaja zuba, obima protetskog rada, stanja preostalih zuba i potpornog tkiva, funkcionalnih zahteva, kao i finansijskih mogućnosti pacijenta. Savremeni bezmetalni materijali omogućavaju izradu velikog broja protetskih radova koji su se ranije izrađivali isključivo od metalokeramike. Zbog toga se bezmetalne krunice i mostovi sve češće primenjuju u svakodnevnoj praksi. Kada je potrebno izraditi pojedinačnu krunicu, bezmetalna krunica u najvećem broju slučajeva predstavlja najbolje rešenje zbog svojih estetskih karakteristika i prirodnog izgleda. Konačnu odluku o izboru vrste krunice ili mosta donosi stomatolog nakon pregleda, u skladu sa kliničkim nalazom i potrebama svakog pacijenta.

Viniri (fasete), krunice i mostovi imaju različitu namenu, iako se svi koriste za poboljšanje izgleda i funkcije zuba. Viniri (fasete) su tanke keramičke ljuspice koje se postavljaju na prednju površinu zuba kako bi se korigovali oblik, boja ili manje nepravilnosti položaja zuba. Koriste se kada je zub zdrav i očuvan i kada postoji pravilan zagrižaj. Krunice u potpunosti prekrivaju zub. One se primenjuju kada je zub oštećen, nakon lečenja kanala korena ili kada uslovi u ustima ne ispunjavaju kriterijume za primenu vinira (faseta), a pacijent želi poboljšanje estetskog izgleda zuba. Krunice vraćaju zubu čvrstinu, funkciju i prirodan izgled. Mostovi služe za nadoknadu jednog ili više nedostajućih zuba. Oni se oslanjaju na susedne zube ili implantate i predstavljaju fiksno protetsko rešenje kojim se nadoknađuje izgubljeni zub. Koje je rešenje najbolje zavisi od stanja vaših zuba, količine preostalog zubnog tkiva, estetskih zahteva i funkcionalnih potreba. Tek nakon pregleda stomatolog može preporučiti terapiju koja će dati najbolji dugoročni rezultat.

Da. Materijali koji se koriste u savremenoj endodontskoj terapiji prošli su stroge kontrole kvaliteta i bezbednosti i decenijama se uspešno koriste u svakodnevnoj stomatološkoj praksi. Ne postoje naučni dokazi da pravilno izvedeno lečenje kanala korena zuba predstavlja rizik po opšte zdravlje organizma.

Ne. Bol zuba ne znači automatski da je zub za vađenje. Naprotiv, veliki broj zuba koji izazivaju bol može se uspešno izlečiti i sačuvati. Kada karijes ili drugo oboljenje zahvati zubnu pulpu („živac“), u najvećem broju slučajeva moguće je sprovesti endodontsku terapiju, odnosno lečenje kanala korena zuba. Nakon pravilno sprovedene terapije i odgovarajuće rekonstrukcije, takav zub može decenijama potpuno normalno da obavlja svoju funkciju. Vađenje zuba predstavlja poslednju opciju i preporučuje se samo kada više ne postoji mogućnost da se prirodan zub sačuva. Zato je važno da pregled ne odlažete. Što se ranije problem dijagnostikuje, veća je verovatnoća da će prirodan zub moći uspešno da se sačuva.

Ne postoji jedan odgovor na ovo pitanje. Trajanje ortodontske terapije u potpunosti zavisi od vrste i složenosti problema koji se leči. Kod pojedinih pacijenata potrebno je ispraviti samo manje nepravilnosti u položaju zuba, dok je kod drugih neophodna korekcija zagrižaja, širenje vilice ili rešavanje složenijih ortodontskih problema. Upravo zato trajanje terapije može biti veoma različito. U pojedinim slučajevima terapija traje nekoliko meseci, dok kod složenih slučajeva može trajati nekoliko godina. Zbog toga nije moguće unapred dati tačan odgovor, niti odrediti trajanje terapije bez pregleda i analize. Tek nakon postavljanja dijagnoze specijalista ortodoncije može proceniti koji je plan terapije najpogodniji i koliko će okvirno trajati.